КЊИГА ЗА СВА СТВОРЕЊА КОЈА ДИШУ, ВОЛЕ...


06.05.2020.

КЊИГА ЗА СВА СТВОРЕЊА КОЈА ДИШУ, ВОЛЕ, ГЛЕДАЈУ, ТРЧЕ,

РАДУЈУ СЕ И ТУГУЈУ

Вратимо се природи и њеним лепотама и чудима којима нас дарује. Пред нама су два дела која славе природу и хармоничан живот у складу са њом. Урбанизација и одвајање од природе учинили су нас неосетљивима на лепоту, нежност, удаљили су нас од хуманости и солидарности и изазвали отуђење.

Ослушнимо природу, чујмо њене откуцаје, учимо о цвећу, животињама, дрвећу, постанимо осетљиви на мирисе шума и ливада, на боје дана и волимо то наше сунце које нас греје и које нам даје живот. Обојимо свој живот доживљајима из природе и не заборавимо осећати захвалност за све што нам несебично пружа.

Десанка Максимовић, "Бајка о Кратковечној"

" Бајка о Кратковечној" је бајка о нежној, благој и прозрачној лептирици и свету природе и оном што га чини, а то су: лептири, мрави, ровци , пчеле, трчуљци, попци, цврчци, ливадски пауци, вилини коњици, ветрови, бубице, цвеће и травке. Удахнувши им нов живот, песникиња им је подарила душу, срце и моћ говора. А тиме и способност да се радују и тугују, воле и мрзе, саосећају и пате. Ова бајка је извор мудрости, оптимизма и хуманизма. Кратковечна, упркос томе што живи само један дан, успева уз помоћ своје околине да осмисли свој живот, да га проведе у радости и срећи, заљуби се, уда, остави своје потомство.

Десанка Максимовић о настанку "Бајке о Кратковечној"

"Тако сам ја чињеницу да водени цвет у току свог кратког живота нити једе нити пије, обузет једино љубавном чежњом и опчињен светлошћу, претворила у бајку."

"Да би се могло уживати у бајкама којима је у основи неко чудо природе, мора се бити пријатељ немуштих бића која се сретају по шумама и пољима, мора се знати ћуд ветрова и ћуд вода, мора се волети црв и мрав, попац и јеленак. Мора се бити раноранилац, заљубљен у боје, у сунчану светлост, морају се знати основне чињенице из природних наука. Не сме се припадати онима који идући кроз шуму виде једино да је зелена, који не примећују да је лист букве гладак а лист граба згужван, да је стабло храста црно а буквино сивобело, онима који не разликују јавор од платана или клена, а јасен од багрема. Не сме се припадати онима који сматрају да је човек на земљи најважније биће, или најсложеније. Мора се знати да и у немуштом свету владају општи не само физички него и морални закони, који би се, ако се то коме више допада, могли назвати и равнотежом у природи..."

" Ако вам се ова бајка буде свидела, прочитајте је и каквом лептиру и бубамари, попцу или трчуљку или своме наставнику природних наука, јер ја сам ову књигу писала за сва створења која дишу, воле, гледају, трче, радују се и тугују."

Џералд Дарел, "Моја породица и друге животиње"

"Ово је прича о мом петогодишњем боравку с породицом на грчком острву Крфу. У почетку сам намеравао да она буде помало носталгичан опис острвске природе, али сам направио велику грешку уводећи чланове своје породице на првих неколико страна књиге. Чим су се појавили у књизи они су наставили да се по њој башкаре, па и да позивају свакојаке пријатеље да им праве друштво по поглављима. Само уз највеће потешкоће и са поприличном домишљатошћу, успео сам да ту и тамо задржим по коју страницу посвећену искључиво животињама."

"Бајка о Кратковечној

Бајка о Кратковечној

Креативни центар – Светски дан књиге

Светски дан књиге

Путујемо од куће – С децом око света (Нови Зеланд)

С децом око света

Ваша библиотекарка Сандра Репац

СВЕ НОВОСТИ